Bolje biti malo lud nego malo pametan

Danas se osećam prilično nostalgično. Posle par godina, skinula sam moj omiljeni i nikad prežaljeni album grupe The Rasmus DEAD LETTERs.Naslov je povratak u mladost, ne jer ja više nisam mlada(ne daj Bože) nego je ova grupa obeležila moj deo života u sedmom razredu osnovne škole.Mnogima se može činiti glupo, ali meni ne. Ja ću sad krenuti otpočetka... Ne znam kako sam saznal za njih ,verovatno gledajući MTV i onaj njihov prvi spot sa onim vranama.Pošto smo moje 3 najbolje drugarice(pominjane u nekom od prethodnih psotova) i ja imale tzv klan CRNE VRNE(namerno je bez a), ja sam se ložila na sve što ima veze sa tim životinjama.I onda je došao Lauri (pevač). Momentalno sam pola šteka para potrošila na original album (iako je tada i dalje bilo pirata za 200 kinti) i počela lagano da se "drogiram" Rasmusom.U roku od par dana sam znala sve pesme napamet, imala bezbroj slika , postera, intervjua...Ma ludilo opšte.Svi su me smatrali za totalno nenormalnu osobu jer ko o čemu baba o uštipcima tj. ja o Rasmusu.Počeli su ljudi da me izbegavaju zbog te moje opsednutosti!!!Jedina uteha mi bejaše moj tadašnji boyfriend koga je bolelo uvo za to, samo me molio da ne pevam :) To su bila vremena!Mi klinci.Bolelo nas je uvo za sve.Nismo se nervirali uopšte.Niko se nije ni pravio da je odrastao i zreo jer niko od nas to nije očekivao. Bezbrižni i ludi klinci.To je pravi opis. To stanje mi nedostaje ponekad.Ali samo ponekad.Sećam se kad smo se vraćali iz Kladova sa ekskurzije, ja ležala u busu na Aleksandru i slušala Rasmus.On me milovao po kosi.I bilo nam je lepo...Naravno sprečavao je svaki moj pokušaj pevanja, što me nerviralo, ali neću sad o tome...ALi najvažnije je da je nama bilo lepo! E dupe bi prodala za jedan takav trenutak... Onda sam posle te iste ekskurzije shvatila da mi je neko ukrao taj cd!U prvi mah sam htela sve žive koji mi izađu pred oči da ubijem! Onda kako je vreme odmicalo prolazila sam kroz razne stadijume.Mislim da sam čak i par dana crninu nosila od bede.Nisam ga više slušala do sad! Da se ovo desilo u onoj polavi estrogena pre dve nedelje, verovatno bih suze ronila sećajući se, ali HVALA BOGU sad mi se ne plače.Imam samo neki čudan osećaj i želju da sve bude kao tad.Barem na tren...